Главна страна — разлика између измена

Извор: Семинари
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ред 1: Ред 1:
 +
__NOTOC____NOEDITSECTION__ {{DISPLAYTITLE:<span style="display:none;">{{FULLPAGENAME}}</span>}}
 +
<div style="font-size:280%; font-weight:bold; padding:10px 0 15px 0; font-family:'Century Gothic', Verdana, sans-serif; color:#006699;">Семинари Викимедије Србије</div><div style="width:100%; margin:auto;">
 +
[[Датотека:Wikimedia-Serbia.png|100px|right]]
 +
<div style="padding:25px 30px 15px 30px; font-size: 115%">
 +
{| style="width:100%; margin:auto;"
 +
| colspan="2" |
 +
<div style="line-height:1.3em; font-size:1.1em; padding:0 20px 0 0;">'''Акредитовани семинар''' ''Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу'' реализује се у сарадњи са Просветним прегледом д.о.о. Београд. 
 +
<br>
 +
Семинар је акредитован код Завода за унапређивање образовања и васпитања на период од две школске године: 2014/2015 и 2015/2016.</div>
 +
| style="width:30%;" |
 +
{| style="padding:0 0 0 25px; width:100%; font-weight:bold; background:none; border-left:3px solid #800;"
 +
| <div style="padding:5px 0 7px;">[[О нама|<span style="color:#006699;">О нама</span>]]<br />[[Контакт|<span style="color:#006699;">Контакт</span>]]<br />[[Распоред семинара |<span style="color:#006699;">Распоред семинара</span>]]</div>
 +
|-
 +
| <div style="padding:7px 0;">[[Предавачи|<span style="color:#006699;">Предавачи</span>]]</div>
 +
|-
 +
| <div style="padding:7px 0;">[[Материјали|<span style="color:#006699;">Материјали</span>]]<br />
 +
[[Трг|<span style="color:#006699;">Трг</span>]]<br />
 +
[[Галерија|<span style="color:#006699;">Галерија</span>]]<br />
 +
|}
 +
{| style="padding:0 0 0 25px; width:100%; font-weight:bold; background:none; border-top:3px solid #800;"
 +
|}
  
'''HTML'''
+
{| style="padding:0 0 0 25px; width:100%; font-weight:bold; background:none; border-top:3px solid #800;"
 
+
|}
HTML је структуирани описни језик који се користи за израду Веб страна.
+
{|border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" width="98%"
Представља поједностављени подскуп SGML-a �(Standard Generalized Markup Language).
+
|-
Омогућава формирање изгледа целе стране, њених саставних деловa кaо и мрeжно структуирaног докумeнтa.
+
| align="left" width="20%" class="plainlinks" |
HTML елементи указују WWW читачу шта треба да предузме и како треба да прикаже текст.
+
|}
HTML документ је plain-text (ASCII) фајл који креирамо помоћу било којег текст едитора.�(нпр. Notepad на Windows рачунаримa).
+
|}
WYSIWYG HTML Едитори (Dreamweaver, Home Page,  PageMill).
+
</div>
WYSIWYG  "what you see is what you get";  
+
</div>
 
+
__NOTOC__
 
+
__NOEDITSECTION__
'''HTML'''
 
 
 
HTML документи су структуирани
 
Језик HTML не прави разлику између малих и великих слова
 
HTML препознаје само један размaк
 
HTML елементи треба да су затворени, осим ако су празни
 
Атрибуте језика HTML треба смештати у знакове наводa
 
Читачи игноришу непознате атрибуте и елементе језика HTML
 
Тестирање – CSE Validatore
 
 
 
'''HTML ЕЛЕМЕНТИ'''
 
 
 
 
 
Описни језици попут HTML састоје се од кодова, који се називају елементи (тагови), и који се користе за описивање структуре и изгледа документа.
 
Читач Веба интерпретира HTML елементе и на основу њих приказује документ на екрану.
 
HTML тагови служе за означавање различитих елемената у  HTML документу.
 
HTML таг се означава са знаком “мање од” (<), имена тагa, и знaком “веће од” (>). Тaгови су обично упaрени.
 
<tag> … </tag>
 
 
 
 
 
Неки '''ТАГОВИ''' могу имати атрибуте.
 
 
 
<title> <TITLE> <TiTle>.
 
 
 
[[ТЕЛО ДОКУМЕНТА]]
 
 
 
Тело документа садржи сав текст и путање до слика које чине страну, заједно са свим елементима који контролишу изглед стране.
 
Тело документа почиње маркером <BODY> и завршава се маркером </BODY>.
 
Елемент BODY је опциони.
 
 
 
 
 
'''ФОРМАТИРАЊЕ БЛОКОВА ТЕКСТА'''
 
 
 
Елементи за форматирање блокова текста се користе за форматирање читавих пасуса текста у документу.
 
Користе се у телу документа.
 
За форматирање наслова користе се елементи H1, H2, H3, H4, H5 и H6.
 
Користе се за одвајање страна у мање целине.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Сви елементи имају почетне и завршне маркере.
 
Званично правило о насловима је следеће: што је наслов већег нивоа (што је мањи број), то ће оно бити истакнутије приказано.
 
Већина читача их приказује на исти начин: фонтом Times New Roman, појачано, са 24, 18, 14, 12, 10 и 8 пиксела, респективно.
 
Могу се користити стилови за форматирање наслова одређеним фонтом, величином или бојом.
 
 
 
 
 
Читачи аутоматски преламају текст према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.
 
За креирање новог параграфа користи се елемент P.
 
Елемент има почетни и завршни маркер, али се завршни маркер може изоставити.
 
Параграф је окружен вертикалним простором од једног или пола реда.
 
Могу се користити стилови за форматирање пасуса одређеним фонтом, величином или бојом.
 
 
 
 
 
Ручни прекид реда остварује се елементом BR.
 
Елемент има само почетни маркер и не садржи друге елементе.
 
Ручни прекид реда се користи за кратке редове текста који треба да се појаве један после другог без много простора између.
 
Могу се користити вишеструке ознаке BR да би се направио додатни простор између редова или параграфа.
 
 
 
 
 
За приказивање хоризонталних линија користи се елемент HR.
 
Елемент има само почетни маркер и не садржи друге елементе.
 
 
 
 
 
За приказивање адреса, потписа и ауторства користи се елемент ADDRESS.
 
Елемент има почетни и завршни маркер.
 
Обично приказује искошен текст и раздваја параграф пре и после елемента ADDRESS.
 
 
 
 
 
За дефинисање термина користи се елемент DFN.
 
Елемент има почетни и завршни маркер.
 
Текст се приказује у курзиву.
 
 
 
 
 
'''ФОРМАТИРАЊЕ РЕЧИ'''
 
 
 
 
 
Поједине речи или делови текста могу се приказати различитим стиловима.
 
Стилови могу бити:
 
логички
 
физички.
 
Код логичких стилова начин приказивања је одређен читачем.
 
Код физичких стилова начин приказивања одређује сам корисник.
 
 
 
 
 
'''ЛОГИЧКИ СТИЛОВИ СУ:'''
 
 
 
CITE
 
CODE
 
EM
 
KBD
 
SAMP
 
STRONG
 
VAR.
 
Сви елементи логичких стилова имају почетне и завршне маркере.
 
 
 
 
 
'''ФИЗИЧКИ СТИЛОВИ'''
 
 
 
 
 
Слова су појачана
 
Слова су искошена
 
Слова су приказана непропорционалним фонтом
 
Текст је приказан великим фонтом
 
Текст је приказан малим фонтом
 
Текст је приказан испод нормалног текста
 
Текст је приказан изнад нормалног текста
 
 
 
 
 
'''Html  КОМАНДЕ СЕ ПИСУ У ВИДУ ТАГОВА'''.
 
 
 
Tag nam služi da označi kako će nešto biti prikazano, a svaki tag govori čitaocu stranica šta treba da uradi sa tekstom
 
Tagovi se pišu između znakova < i >
 
Postoji dva tipa tagova koji uvek idu u paru: početni tag označava se <naziv_taga> taga i završni tag koji se označava </naziv_taga>
 
Osnovni tagovi koje ćemo koristiti su
 
<html> početak i kraj dokumenta
 
<head> zagrade zaglavlja
 
<title> zagrade za naziv HTML dokumenta
 
<body> telo dokumenta, njegov sadržaj
 
<be> označava novi red, nije potrebno zatvarati
 
<h1> oznaka za veličinu headera, može ići od jedan do 7 (3 ako ništa ne menjamo)
 
<p> oznaka za paragraf
 
<font> osnovni tag za rad sa tekstom
 
<center> slzži za centritanje teksta
 
<b> boldovanje
 
<u> posvlačenje
 
<i> italic
 
 
 
 
 
'''КОРИСНИ ЛИНКОВИ ЗА HTML'''
 
 
 
 
 
[http://www.onlineprogrammingbooks.com/html/]
 
[http://www.onlineprogrammingbooks.com/html/]
 
[https://www.youtube.com/results?search_query=html+tutorial+for+beginners]
 
[[Медиј:http://www.cs.cf.ac.uk/Dave/Internet/Lectures/Handout_5_PF.pdf]]
 

Измена на датум 11:52, 10. октобар 2015.

Семинари Викимедије Србије
Wikimedia-Serbia.png
Акредитовани семинар Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу реализује се у сарадњи са Просветним прегледом д.о.о. Београд.


Семинар је акредитован код Завода за унапређивање образовања и васпитања на период од две школске године: 2014/2015 и 2015/2016.